Манастир Градац
После обиласка Жиче и Студенице, отишли смо у село Рудно, на Голији како бисмо преспавали јер је већ било касно па смо сутрадан наставили до манастира Градац. Смештај смо раније обезбедили.
Апартмани-кућице су на једној узвишици (већ је Рудно на преко 1000 метара н.в.). Све је од дрвета, чекао нас је простран апартман, угрејан ватром из пећи на дрва која је правила још лепшу, романтичну атмосферу иако је већ небо изнад нас, препуно звезда које су светлеле пуним сјајем у тој ведрој ноћи, чинило наше преноћиште бајковитим. Без иједног вештачког осветљења у близини, лако смо уочили Млечни пут на небеском своду. Ноћ је била ноћ – тамна, густа а небо прозирно и чисто као брз планински поток.
Овде се и звезде са неба лако скидају 🙂
Ваздушном линијом, како нам је рекла љубазна домаћица, Копаоник је удаљен око 15ак километара а до манастира Студеница води неасфалтирани пут у дужини од нешто мање од 20 километара. Нажалост, асфалта нема па је приступ Студеници/Голији могућ колима само околним путем – око 60 километара. Сместили смо се у удобну дрвену кућицу и уживали препричавајући догађаје тог дана. Заспали смо брзо и лако, изморени утисцима, путовањем и опијени чистим, свежим ваздухом уз звуке пуцкетања ватре.
Ујутру смо, после доручка и шетње по овој веома лепој и шумовитој планини на којој живе веома љубазни људи, кренули ка манастиру Градац. Ми смо схватили да је Рудно на планини Голији, наишли смо на неке информације да је у питању планина Радочело са обронцима Голије – нема везе, вероватно се планине настављају једна на другу 🙂
Има доста кривина када се спуштате из правца Рудна али се брзо стигне до ове светиње коју је краљица Јелена (у монаштву Јелисавета) подигла себи као гробно место. Упокојила се у дубокој старости али њене мошти више нису у овом манастиру.
Нашим лаичким очима овај манастир је веома личио на Студеницу, само мању. Испред улаза у цркву угледали смо рушевине за које смо касније сазнали да су темељи старијег храма који је постојао на тим просторима.
Фреске које се данас налазе у манастиру су, нажалост, доста оштећене али све су из истог периода и чак и данас сведоче о лепоти фрескосликарства, вештих византијских уметника. Као што је написано у брошури која говори о овом манастиру, Света Краљица је приликом градње, окупила врсне уметнике и стручњаке па је и ова црква била одраз њене личности јер је – „вешто сјединила културу и вредности крајева из којих је потицала са немањићком традицијом, коју је у Србији усвојила и поштовала“.
Чим се уђе у манастирско двориште, са леве стране, на једној стени налази се мала црква Светог Николе која такође потиче из 13.ог века, највероватније. Поред ње је и конак а са супротне стране је пролаз ка једној стазици, којом се спуштате до Градачке реке и неколико мањих водопада. Та стаза носи назив „Стаза оца Јулијана“ али нисмо, овога пута, успели да сазнамо нешто више о оцу Јулијану.
Стаза је дуга неких 100-200 метара, низбрдо од манастира и са натписа који нас је доле сачекао схватили смо да се налазимо на излетишту Градачка бања. Жубор воде одувек нас је привлачио па смо са задовољством упијали топло јесење сунце које се пробијало кроз густе крошње, блистајући кроз сваку капљицу бистрих малих водопада, умивајући и наше лице и наше душе својом чистотом. Упивши макар мало од дубоке духовности и лепоте манастира Градац, кренули смо даље својим путем.
Више од свега другог, на нас је најјачи утисак оставила управо Света Јелисавета, краљица српска Јелена Анжујска. Њена невероватна личност осећа се на сваком кораку.
Данас је опште позната чињеница да је краљ Урош Први засадио разнобојне ружичасте и љубичасте јорговане дуж целог тадашњег пута Краљево – Рашка, како би своју вољену жену – краљицу Јелену Анжујску, подсетио на њену родну земљу – пут познат као пут љубави или Долина јоргована. Не знамо да ли јорговани и данас цветају крај овог пута али знамо да манастир Градац са околином одише духовношћу и лепотом, по узору на своју свету ктиторку.
Манастир је изграђен у 13.ом веку, ктитори су српска краљица Јелена Анжујска и њен муж, краљ Урош Први Немањић. Храм је посвећен Благовестима и припада Епархији жичкој а више информација можете пронаћи на званичном сајту овог манастира:
Контакт телефон: 036 57 78 743
Време када смо ми посетили овај манастир: октобар 2018. г.
Како смо ми ишли до манастира Градац:
Ауто-путем Београд – Крагујевац, искључили смо се код Баточине и наставили путем ка Крагујевцу а затим ка Краљеву, пратећи путоказ за манастир Жичу а након посете Жичи и Студеници наставили смо ка планини Голији и месту Рудно, где смо договорили вечеру, преноћиште и доручак. Било је касно да тада одемо у манастир Градац па смо се ујутру, после раног доручка, спустили низ шумовиту Голију и код путоказа скренули десно ка овом манастиру (удаљеност Рудно – манастир Градац је око 14 километара).
Околина – Прелепа Голија! Богата шумом, водом и добрим људима, чистим ваздухом, пропланцима, планина са бистрим небеским сводом по коме се смењују плаветни и звездани прекривачи 🙂
Градачка бања
