Манастир Каона
Ово је место где је небо ближе.
Леп, септембарски, још увек летњи дан одвео нас је у манастир Каону, до веома лепог, широког и дубоког, пространог манастирског комплекса – то је прво што смо приметили. Као предворје бајке – на врховима два брежуљка у оквиру великог дворишта, лево и десно, једна наспрам друге, стајале су две цркве. Између њих зелено пространство уредно покошене траве по којој су трчкарала босонога деца. Одмах на улазу, са леве стране, чисто беле гуске пливале су у свом језерцету.. Моја машта их је сврстала у лабудове 🙂 Десно, ка извору, три морке лагано су шетале своје сиво перје украшено бисерним перлама… У даљини, високо се уздизао водоскок, благо прикривајући улаз у полукружну, уређену пећину, за коју смо после сазнали да је направљена по узору на Витлејемску. Мостићи, дрвени столови, столице, летњиковци, опасани шареним цветним лејама и богатим бокорима мирисних разнобојних ружа, са жубором воде, каменим и дрвеним степеницама које воде ка првој цркви, стварају илузију уласка у замак.. Собрашица, макете, детаљи попут трицикла који замењује саксију.. Још пре него што смо било шта духовно додирнули, ово имање, око кога је, као да га чува, расла богата шума, својом лепотом нас је потпуно очарало.
Лепо осликана црква чува мошти више светитеља. Као што пише у брошури о манастиру Каона „… Свете мошти су нераспадиви остаци светитељских тела, који су показали чудотворну моћ. Кроз њих Бог чини чуда… Сваки човек који светим моштима приђе са љубављу и вером у Господа и који се искрено помоли за оздрављење своје душе и тела, неће остати неуслишен“.
Љубазне госпође које помажу у манастирској продавници и у манастиру, уопште, упутиле су нас у чари овог имања, где и шта да посетимо па смо кренули у обилазак. Почели смо са црквом Светог Васкрсења, на другом брежуљку, па преко ливада и шумарака, поред језера и преко мостића до пећине, стигли смо до извора свете, лековите воде, који је посвећен Источном петку и која има сталну температуру 11°С.
Како је давно речено да слика говори више од хиљаду речи, овога пута ћемо ту изреку, мислим, кинеску, више поштовати 🙂
Додаћу само још то да, поред лепоте и невероватног осећаја слободе који нас је обузео док смо шетали од једног до другог објекта, хранећи козице које су, наравно, мирно пасле, не плашећи се многобројних људи, веома јак утисак на нас оставила је реплика Витлејемске пећине испред које је 2000. године, наш патријарх Павле, служио Свету литургију а мене лично, поред свега наведеног, дирнуле су поуке из књиге коју смо ту купили „Одговори Светих отаца на питања мирјана“. Иако нам је једном неко рекао да ти одговори нису лично нама намењени, да су можда писани за неку одређену личност из тог времена, упркос томе, неке истине су вечне, баш као Бог, као вера, као љубав. Као речи нашег савременика Архимандрита Амвросија Јурасова, из руског манастира Ваведења Пресвете Богородице у граду Иваново: „Што више будемо давали, то ћемо више и имати. Господ ће нам на невидљив начин помагати и послаће нам још више“.
Манастир Каона, рекла бих, много даје.
Манастир је, по предању на остацима из XI века, са храмом Св. Архангела Михаила и Гаврила и припада Епархији шабачкој а више информација можете пронаћи на званичном сајту Епархије шабачке:
http://www.eparhija-sabacka.com/manastir-kaona
Контакт телефон: 015 565 100
Време када смо ми посетили овај манастир: септембар 2018. г.
Како смо ми ишли до манастира Каона:
Иако је од Београда удаљен само 90ак километара, пролази се кроз насељена места углавном добрим путем, па поштујући ограничења, путовање до манастира траје скоро два сата. Из правца Београда ишли смо ка Обреновцу па одатле: Звечка, Скела, Ушће, Владимирци, Драгиње и Каона. Путокази су јасни, добро обележени па није тешко пронаћи овај делић Раја на Земљи. Лакше него што би човек помислио 🙂
Околина – у близини су и Шабац, са планином Цер и околним манастирима као и Ваљево са својим многобројним дивним селима, као Бранковина са комплексом који је посвећен чувеној Десанки Максимовић и са манастирима у непосредној близини.
