Манастир Јовање (Овчар бања)

Manastir Jovanje

Манастир Јовање (Овчар бања) са иконом Богородицом Брзопомоћницом Јовањском

У овом манастиру чува, храбри, теши, исцељује и призива све нас једна дивна икона – чудотворна копија чудотворне иконе Богородице Брзопомоћнице, чији се оригинал чува на Светој Гори. Јовањска Богородица Брзопомоћница стигла је у овај манастир 1939. године и мало се зна о њеном настанку, али, сигурна сам да би многи могли да испричају и посведоче о помоћи и услишеним молитвама пред овом иконом. Гледам је са осмехом, радосна.. Својом топлином греје моје, доста охладнело срце, своју љубав прелива на све који јој приђу. Колико сам се само пута помолила речима „Богородице Брзопомоћнице, молим те помози ми“ – а нисам знала ни како изгледа ни да постоји њена чудотворна копија код нас у земљи, па још у манастиру са црквом која је посвећена Светом Јовану Крститељу, мојој девојачкој слави. Преплавила ме је захвалност и радост толико да мислим да први пут у животу пред неком иконом нисам молила за помоћ, нисам нешто тражила, само сам захваљивала… Мислим да нас је она сама и дозвала😊

crkva manastir jovanje

Иначе, то је један малени манастир, ушушкан поред Западне Мораве, која је тог дана била смарагдно зелене боје. А манастир, драгуљ за себе, беспрекорно сређен, сав у бојама сунца и Васкрса – конак и помоћне зграде офарбане углавном у жуту и црвену боју, одише благом радошћу, пролећем. Где год да смо погледали, наше очи упијале су цвеће, опет најчешће у жутој и црвеној боји. Малене имитације бунара, баштенске фигурице, малена колица од дрвета пуна цвећа, нашао се ту и неки баштенски патуљак, у црвено обојена камена чесма, све лепо уклопљено у тај спокојан амбијент.. Две маце лењо су се излежавале, једна на степеништу, друга на огради, птичице су цвркутале са грана околног дрвећа, некако је све било на свом месту, као да је свака травка била баш тамо где треба. Чак је и једна малена змија – беба змија, није отровница, стајала на каменој стазици која окружује цркву, мирна и склупчана, упијала је топлоту угрејаног камена који је био исте боје као и она- сиве, па смо је, онако малену, једва прескочили😊 Чак и она се мимикријски уклопила у тих, миран васкршњи дан, јутро је одавно прошло, литургија се завршила, људи отишли али остао је мирис тамјана и молитве, мирис васкршње радости и мир који се ширио унаоколо упркос аутомобилима са магистрале која је била прекопута манастира. Тек кад смо изашли из дворишта, постали смо свесни саобраћаја од кога нас је физички делила само Западна Морава али, духовно, били смо удаљени бар цео један свет. Увек ми је жао што тај осећај у души не можемо дуго да задржимо. Овога пута је потрајао неколико дана али то је зато што се наш пут настављао ка Острогу😊

cesma man. jovanje
ukras u dvoristu man. jovanje

У манастиру се налази малена продавница у којој смо купили малену књигу „Радуј се, Свеблага Брзопомоћнице“ у којој су описана сведочења о чудима баш Јовањске иконе Брзопомоћнице, кратка историја а ту је и Акатист Богородици Брзопомоћници. Та иста књижица стоји и у цркви, поред њене иконе. На сопственом примеру безброј пута сам се уверила у њену тренутну помоћ, како кажу, „није помогла само ономе који није тражио помоћ“ али са надом и вером не са очајањем. Много се радујем што сам имала прилику да јој се захвалим што је ту, што се увек одазове мом вапају и помогне, утеши, умири.. Зато бих завршила ово писаније речима из те књиге „Радуј се Свеблага Брзопомоћнице, јер нам мољења, која су за наше добро, испуњаваш“.

Манастир је посвећен Светом Јовану Крститељу и више информација можете добити на званичном сајту епархије: http://eparhija-zicka.rs/manastiri/manastir-jovanje/

Период када смо ми посетили манастир: Васкрс, 24.04.2022. године

Како смо ишли до манастира:

Иако се трудимо да избегавамо ауто-путеве, овога пута смо ишли новим „Милош Велики“ и доста брзо стигли до Овчар бање, скренули пратећи путоказе и кроз саму бању, која је малена, наставили путем уз Западну Мораву ка манастиру Јовање, пратећи јасно обележене смернице. Пут је, додуше, на више места толико узан да не можете да се мимоиђете са возилом из супротног смера, што је често за манастире у Србији, па је потребан додатни опрез и стрпљење. Ми обично отворимо прозор, да изађе наша сујета😊

Шта видети у околини: У близини су и остали манастири Овчарско-кабларске клисуре, испосница Светог Саве, високо у стенама, планинарски дом, ресторани, Овчар бања, шеталиште, додуше уз опрез због аутомобила, ту је и љуљајући мост изнад Западне Мораве – сувише климав, рупичаст и ризичан за мој укус😊 а мислим да је у летњем периоду могуће и возити се Западном Моравом туристичким бродићима али то нисмо проверавали.

Konak man. Jovanje
Konak, dvoriste i crkva man. Jovanje