Манастир Илиње, Очаге
Не знам којим речима бих почела да пишем наш одлазак у овај манастир. Како започнем реченицу, избришем је – не одговара стварности… Увек недостају речи када је утисак изузетно јак. У овом случају, то није сам манастир, већ његов игуман, необичан отац Исаија…
Манастир је млад, уласком у његово двориште нисмо осетили ништа посебно, морам то да признам. Можда због тога што смо сва очекивања усмерили на оца Исаију. Види се да су конаци нови, да се људи труде, да је трава покошена, фонтана пуна птичица, цвеће уредно посађено унаоколо али недостаје ми онај дах прошлости, онај ванвременски тренутак – тако све док не упознате Оца:)
Пошто смо више пута били у овом манастиру, једном се догодило да отац Исаија није био ту па смо остали да га сачекамо. Дан је био диван, благ, сунчан, пријатне температуре, птичице су увиђавно цвркутале, голубови пили из фонтане, две куце су се излежавале у полу-хладу… Све је било мирно и тихо, ситуација у којој бисмо, иначе, неизмерно уживали али – нeка неописива празнина је владала у ваздуху, иако су се смењивали у мимоходу разни људи, мајстори, монаси, монахиње, радници из манастирске продавнице.. Ипак је све некако било пусто. Када уђете у цркву, мало је другачија ситуација, ту смо ипак осетили мир и спокој, имамо осећај да нас свеци са икона тако благонаклоно гледају, као да нас саветују да се стрпимо и да нас теше да ће све бити у реду. Сасвим субјективан осећај 🙂
Оног тренутка када је игуман ушао у двориште, све као да је оживело. Ми смо га доживели као невероватно енергичног човека, продорног погледа, ведрог осмеха, и мада некад делује строго, најјачи утисак на нас је оставила његова немерљива и непресушна енергија којом је све радио – енергично говори, слуша, ћути, креће се тако, те, наравно, и молитве тако чита. Када нас је питао за проблем због кога смо дошли, имали смо утисак да завирује у дубину душе, кроз наше очи. Знамо да неки људи говоре да је прозорљив, други су пак супротног мишљења али из нашег искуства, он је човек који са много воље и труда, живи и дела по Богу. Свесни смо да разни људи имају и разна мишљења.. Од многих смо лично чули, чекајући да дођемо на ред, да је игуман саветима и молитвом помогао великом броју људи. Никог у манастиру нисмо срели са негативним мишљењем.
На интернету се могу наћи информације о њему, о томе да се врши служба јелејосвећења сваке друге суботе и да су многи, па и душевни болесници и болесници од болести зависности, овде нашли спас. Једном приликом смо и ми присуствовали јелејосвећењу.. Мислила сам да сасвим сигурно нећу издржати неколико сати молитви у тако необичној атмосфери. А заиста је било необично искуство. Слушала сам доста о томе и читала али ипак, када лично присуствујете, потпуно је другачије – као и већина ствари у животу.
Често смо у дворишту, чекајући игумана да заврши нека посла и почне да прима нас, све са неком муком, међусобно разговарали, иако се, наравно, први пут видимо. Тако смо чули од људи који ту долазе много, много дуже него ми, како је отац Исаија многима помогао, многе неизлечиве излечио, многима са психичким тегобама помогао.. А и оно што смо лично муж и ја доживели, у потпуном је сагласју са тим причама.
Пазила сам да не пишем пуно, да не нарушим мир овог дивног човека и других људи. Пазила сам и да не препричам било чије личне детаље.. Кад бих пустила осећањима и истини на вољу, написала бих много, много више.. Ипак, прећутаћу 🙂
Кад год нам се укаже прилика, посетимо овај манастир и оца Исаију. Никада не изађемо из манастирског дворишта разочарани – осим ако се деси да Он не буде у манастиру 🙂
Фотографисање је строго забрањено у манастирском дворишту. Следећи пут, ако Бог дан, фотографисаћемо манастир пре уласка.
Манастир је из осамдесетих година 20. века, са црквом која је посвећена Светом пророку Илији и припада Епархији шабачкој. Налази се у селу Очаге крај Богатића.
Ово је званичан линк Епархије шабачке: http://www.eparhija-sabacka.com/manastir-ilinje/ а више информација можете пронаћи и на: http://bogatic-tourism.com/znamenitosti/manastir-ilinje-ocage/
Контакт телефон: 064 227 00 270 и 069 2545 413
Време када смо ми посетили овај манастир:
Од 2012. године, бар 2-3 пута годишње и сада (2021.)
Како смо ми ишли до манастира Илиње:
Од Београда смо ишли ауто-путем ка Сремској Митровици. На том излазу смо се искључили и кренули путем ка Богатићу, прошавши прво преко моста на Сави (обилази се сам град Сремска Митровица), затим путем ка Ноћају, Глушцима и даље ка Богатићу. Из Богатића пратили смо пут ка Клењу у коме се налази путоказ за село Очаге и манастир Илиње, који се налази уз пут, са десне стране.
У околини се налази Специјални резерват природе „Засавица“ у ком смо баш уживали… И у вожњи бродом, и у храни али и у производима које је могуће купити у њиховој продавници, нпр. крема за лице од магарећег млека, или чувени сир од магарећег млека, који, ако смо добро запамтили, кошта 1грам = 1 Евро 🙂
Такође, у близини је и Сремска Митровица, веома леп град на Сави…
Сигурно има још много лепих места у околини али наведена су она која смо ми посетили.