Манастир Саринац
Тог дана обишли смо три манастира, Грнчарицу, Ралетинац и Саринац. Сва три су дивна и посебна. Не могу баш да кажем да смо у њима осетили онај добро познати дух прошлих векова али то нам није умањило осећај радости и мира за којима увек трагамо. Срдачна добродошлица, лепи малени храмови, прочитан тропар и молитва свецу у чију цркву смо кренули и предивна природа – целокупан амбијент који је утицао да проведемо цео дан у та три манастира која су међусобно доста близу.
И манастир Саринац, са шармантном маленом црквом на брдашцету, цветним конаком са прелепим дрвеним тремом на коме има места за разговор и предах. Свете мошти ктиторке Саре, које се налазе у ковчежићу у самом манастиру, жуте, миомирисне, заједно са пријатним монахом, пожелели су нам добродошлицу тако да смо и пре одласка пожелели да се што пре вратимо.
Монах је отворио ковчежић са моштима па смо кости могли да видимо и да осетимо тај мирис. Није могуће да га опишемо речима које познајемо. Усудила бих се да кажем и неземаљски. Ова ктиторка није канонизована, односно, није званично (за сада) проглашена светом. Ипак, та чињеница не утиче на блаженство које се разлива овом црквом новијег датума, која се налази на месту где је некада давно постојао манастир.
Из приче са игуманом чули смо да има и доста животиња у околини. Заиста, село је а и манастир на дивном месту. Мало ниже од манастира, низ брдашце, протиче река Дуленка па се често могу видети срне које сиђу да пију воду. А људи су тако близу…
Било нам је изузетно пријатно. Дан је већ био на свом одласку а ми никако да пустимо игумана да се врати својим обавезама. Средина је новембра, ноћ се брзо приближавала па смо се поздравили са великом жељом да пролеће брзо гране па да дођемо недељом на литургију (мислим да почиње у 09,00 сати).
Нама није сметало што је пут до манастира неасфалтиран али би сигурно било лакше доћи у манастире и данима када пада киша или снег, да постоји асфалт. Од манастира Саринац, само 1,6 километара, истим путем кроз шуму, стиже се и до манастира Ралетинац. Желели смо да посетимо и манастир Денковац који је неких девет километара удаљен и да одемо до села Дулево за које смо чули да је веома лепо али мрак нас је овога пута спречио. Ипак, једва чекамо пролеће (мада ни зима још није почела 🙂 ) па да прошетамо околином од Саринца до Ралетинца – мора бити да су мириси буђења најлепшег годишњег доба исто тако неописиво лепи као и сама природа у којој се налазе ове светиње са тако добрим људима и тако добрим монаштвом.
Не зна се тачно када је настао манастир. По предању, највероватније после Косовског боја, претпоставља се да је ктиторка једна од три сестре – Сара, која је била властелинка и чији је отац пострадао у Косовском боју, те су три сестре Рала, Сара и Деспина (Дена), подигле свака по један манастир који по њима и носе називе: Ралетинац, Саринац и Денковац. Овај храм, у манастиру Саринац, посвећен је Вазнесењу Господњем, обновљен је у новије време (деведесетих година 20.ог века а на темељима манастира из највероватније 14.ог века) и припада Епархији шумадијској а више информација можете пронаћи на званичном сајту Епархије шумадијске:
http://www.eparhija-sumadijska.org.rs
Контакт телефон: 034 574 300, 064 062 2048
Време када смо ми посетили овај манастир: новембар 2018. г.
Како смо ми ишли до манастира Саринац:
Ауто-путем Београд – Крагујевац, искључили смо се на искључењу Баточина. Затим смо пратили скретање за Јагодину ка Доњој Сабанти, затим ка селу Велике Пчелице одакле смо пратили путоказе за овај манастир.
Околина – у околини манастира Саринац су и манастири Денковац (кога овог пута нисмо стигли да посетимо), манастир Ралетинац али и живописна села Дулене, Велике Пчелице…
