Манастир Ђурђеви ступови
Кажу да је Стефан Немања (у монаштву Св. Симеон Мироточиви) изградио овај манастир у знак захвалности Светом Ђорђу који му је помогао да се избави из тамнице у коју су га ставила браћа… Са нескривеним поносом стоји ова светиња и данас, на брдашцу изнад Новог Пазара, на само четири километра од центра града. Испред манастирске капије сачекује нас диван мирис боровине, само шумарак али мирише као да смо у богатој боровој шуми или на морској обали у сенци ових стаситих стабала који читав свој век теже небесима – сасвим одговарајуће предворје овако светом месту. Од паркинга до самог манастира води кратак али веома стрм пут (узбрдо), можда неких 50ак метара али какав нагиб… Чини ми се да смо се пењали потпуно повијених тела унапред, ради равнотеже. Инвазија жутих бубамара од којих буквално нисмо смели да дишемо без неке заштите, изненадила нас је – почињала је и завршавала се тачно код улазне капије манастира. То јесте скратило наш боравак у околини манастира али не и у самој цркви.
Нисмо се (информативно) спремили када смо кренули на овај пут, надали смо се да ћемо од монаха сазнати више о манастиру. Ипак, чини нам се, није била добра та идеја. То су све веома познати манастири (Жича, Студеница, Сопоћани, Ступови…), много људи долази, пролази па монаштво нема довољно времена за све нас. Тако смо, нажалост, неке информације сазнали тек када смо се вратили кући. У манастирској продавници купили смо, као и увек, брошуру о манастиру и из ње сазнали историјске податке па и информацију да је овај манастир сазидан на 742 метра надморске висине, тачно изнад чувене Петро-Павлове цркве. То је први манастир који је подигао Стефан Немања.
Неинформисани, пре уласка у цркву, ушли смо у једну малу капелу која је личила на гробницу, сада празну. И заиста је то била гробница из доба краља Драгутина, можда чак и његова али не постоје званично познати подаци. На зидовима су биле старе фреске из тог времена (1282. година). Пред смрт, краљ Драгутин се замонашио, добивши име Теоктист. Он је био други ктитор овог манастира, син цара Уроша Првог и краљице Јелене Анжујске. Нисмо сигурни где сада почивају његови земни остаци. На више различитих сајтова наишли смо и на различите податке. Разумели смо да је део његових моштију сада у манастиру Студеница.
У цркви смо се поклонили моштима, целивали иконе. Ту влада потпуни мир. Нема туристичке еуфорије, као да сви знамо у какву смо светињу крочили.
Преко зида којим је опасана црква, угледали смо једно велико звоно. Тужно је стајало. Није му ту место, јасно је то. Нити се чује нити се оглашава. Само ћути. И чека. Чека да обнављањем себе, обновимо Ступове, како гласи познат позив. Чека да изнова зазвони са ступова Светог Ђорђа свом немањићком духовном снагом.
„Манастир Ђурђеви ступови спада у ред „краљевских манастира“ Србије“ – стоји у брошури – можемо само да се сложимо – када стојите на том узвишењу, поред светих моштију, знајући историју настанка ове светиње, додирујући фреске давно прошлих векова, осећајући посебно свечану атмосферу упркос рушевинама, недовршеној обнови и новим елементима, немате сумњу да су овде боравили и о манастиру бринули чланови давнашње чувене краљевске породице – Немањићи. Немањићи – а толико имали и давали…
Манастир је задужбина Стефана Немање из 12.ог века. Храм је посвећен Светом Ђорђу и припада Епархији рашко-призренској а више информација можете пронаћи на овим сајтовима:
http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Djurdjevi-Stupovi/
Контакт телефон: 020 35 35 02
Време када смо ми посетили овај манастир: октобар 2018. г.
Како смо ми ишли до манастира Ђурђеви ступови:
Ауто-путем Београд – Крагујевац, па преко Жиче и Студенице. Преспавали смо на Голији а затим наставили ка Новом Пазару одакле јасни путокази воде на једно узвишење изнад самог града, на чијем врху нас сачекује манастир Ђурђеви ступови.
Околина – Нас је одушевио Нови Пазар са својим веома љубазним становницима. Пошто смо покушали да нађемо паркинг у недељу пре подне, у близини њихове чувене пијаце (па нисмо успели), прошли смо кроз више делова овог града, не само кроз центар. Не знам шта је лепше – центар града са широким и дугачким шеталиштем поред реке Рашке или малене уске улице које се уздижу изнад центра. У близини је и манастир Сопоћани, прелепо излетиште Пазариште. Колико смо схватили, Нови Пазар је окружен са четири реке, Рашка, Дежевска, Људска и Јошаница. У Новом Пазару налази се и црква Светих Апостола Петра и Павла, из шестог века и у којој је Стефан Немања прешао из католичке у православну веру, где се касније одрекао престола у корист свог сина Стефана Првовенчаног.
