Манастир Дивостин
Необично је то што се овај манастир налази уз сам пут који води од Крагујевца ка Горњем Милановцу. Још необичније што, када се нађете у манастирском дворишту, та близина пута потпуно нестаје иако двориште није ни велико ни широко. Можда само волим да у свему видим чудесну Божију руку али осећај је заиста био такав. Са леве стране уздизала се лепа, бела црква, осликана у новије време. Сазнали смо да су у темеље цркве уграђене мошти пострадалих монахиња и становништва околних села. У цркви се налази гробно место непознатог „богоугодног човека“, како су нам рекли, који народ одавно посећује и над којим се читају молитве за исцељење од разних болести.
Наш главни мотив за долазак у овај манастир био је надалеко познат, чудотворан извор свете воде, познат у народу под називом „Светиња“. Много људи са свих страна долази и узима ову воду за пиће и умивање. Каже народ да дуго може да стоји а да се не поквари. И ми смо пожурили ка извору јер је већ било касно послеподне. Налази се десно од цркве, на неких 50-100м низбрдо. Извориште је посвећено Пресветој Богородици. Цев из које тече вода је кратка али широка а млаз изузетно јак па смо флашу од два литра напунили за пар секунди. Жедни и воде и благодати, наизменично смо се умивали и пили ту чудотворну воду. Около су летеле осе, пчеле… Сигурно је и њима слатка вода 🙂 али, за право чудо, тада нисам осећала страх од тих створења. Мокри, срећни, озарени упутили смо се ка цркви да пронађемо неког са ким бисмо, можда, могли да поразговарамо али почела је вечерња служба тако да смо наше дружење са овим манастиром оставили за други пут 🙂
Манастир је, наравно 🙂 беспрекорно чист са покошеном травом, окружен високим дрвећем, чак и боровима у чијој хладовини смо мало одморили на клупама које се ту налазе. Иако нисмо срели никог од монахиња, уопште се нисмо осећали као незвани гости, што нам се понекад догоди. Некако једноставно, црква је била ту, природа је била ту, благотворни извор, све је изгледало природно, спонтано, као да сваки дан долазимо.
Можда овај текст који сам написала делује празно у односу на текст о неком другом манастиру али било би ми жао ако га неко на тај начин схвати. Увек пишем онако како смо се ми осећали и како смо ми то доживели. При овој посети емоције нису били ни јаке нити је било еуфоричног одушевљења, већ једно тихо и спокојно стање радости. Нажалост, нисам дорасла задатку да емоције прецизно преточим у речи. Извор је благотворан али остали смо, овога пута, ускраћени за молитву покрај моштију па ћемо, верујем, убрзо поново у ту дивну Шумадију 🙂
Дивостин је диван манастир, надам се да ћемо следећи пут бити у могућности да поразговарамо са неком монахињом што је, бар за нас, увек драгоцено искуство.
Манастир је највероватније из XV века, са црквом која је посвећена Благовестима и припада Епархији шумадијској, више информација можете пронаћи на званичном сајту Епархије шумадијске:
http://www.eparhija-sumadijska.org.rs
Контакт телефон: 034 562 131
Време када смо ми посетили овај манастир: септембар 2018. г.
Како смо ми ишли до манастира Дивостин:
Враћали смо се из правца Краљева ка Београду па смо у Крагујевцу скренули лево ка Горњем Милановцу. Тим путем, кад се прође Шумаричко језеро, на неких 7км од Крагујевца, са леве стране налази се путоказ за манастир Дивостин. И нема грешке. Одмах поред пута је манастирска капија. Ово је манастир до кога смо најлакше дошли, у смислу пута 🙂
Околина – у близи је манастир Драча, Шумаричко језеро око смо већ писали у «Околини манастира Драча», па да се не понављамо. Сигурно има и доста историјских споменика али овога пута их нисмо посетили. Увек нам фали време…:(
