Манастир Студеница
Помислила сам, палећи свеће, да ли ће наши преци осетити већу благодат сада када смо се за спас њихових душа помолили на овом светом месту. Да ли светлост са овако светих места сија сјајније на небесима? Да ли се лакше наше молитве уздижу ка небу?
Чувена Студеница. Почивалиште зачетника лозе Немањића. Не познајем речи којима бих описала ову светињу. Нисам чак сигурна ни да ли то смем. Увек бринем да не умањим лепоту свих манастира које смо до сада посетили, описали али овде је тај осећај посебно изражен.
Са страхопоштовањем смо прилазили старом каменом манастирском зиду, који је ограђивао светињу од овосветских брига и мисли. На самом уласку у манастирско двориште, уздиже се високо кула – звоник, из 13.ог века, кроз чију унутрашњост смо прошли и кренули на поклоњење светим моштима. Тим проласком, нашли смо се у времену Немањића. Није ово први манастир у ком интензивно осећамо време из ког потиче. Прошлост у манастирима, није само прошлост. Та времена нису само прошла времена. Ту прошлост не осећате као нешто давно, старо, било па прошло… То је прошлост у садашњости. Ту су се судариле 1183. година са 2018, као да је неко само помешао цифре, ништа друго. Људи су се лагано кретали, углавном у тишини. Чак и страни туристи. И они су смерно стајали, слушали и посматрали тренутак у ком су се затекли.
Богородичина црква чувала је у својим недрима ковчеге у којима је почивала ова света породица: са десне стране велики камени ковчег у ком су мошти оца Светог Саве – Свети Симеон Мироточиви, чија спасоносна лоза још увек живи на Светој Гори свих ових векова. Напред, такође са десне стране, стоји ковчег са моштима Светог Симона (Стефан Првовенчани), рођени брат Светог Саве а са леве стране је ковчег у коме почива Света Анастасија, мајка Светог Саве, Стефана Првовенчаног и Вукана и жена Светог Симеона Мироточивог. Претпоставља се да се ту налазе и мошти Вуканове.
Нажалост, нисмо могли да поразговарамо са неким од монаха, била је гужва, спремали су манастирску славу, Светог Симона. Ипак, били смо тако жељни да упијемо свемогуће добро са овог места у ком је Свети Сава боравио више година, где смо могли да станемо на места на којима је он стајао, да прођемо стазама којима је он ходио, да се молимо у цркви у којој се он молио и коју је са толико љубави подизао, па нам је срце било пуно радости као да смо ту боравили више дана. Колико ли је тек радости у срцима монаха који ту бораве…
Сунчеви зраци целивали су крст са врха Богородичине цркве а сјај који се у тих неколико минута ширио у свим правцима, обасјавао је и најмрачније кутке наших душа. И сада када гледамо ту фотографију нисмо уверени да се то само сунце поиграло преламањем – сјај крста правио је правилан круг, као ореол. Можда је то чиста физика али ми смо ближи некој другој науци, не од овога света 🙂
Манастир је изграђен у 12.ом веку, ктитор је Стефан Немања (Свети Симеон Мироточиви). Храм је посвећен Богородици (Богородичина црква) и припада Епархији жичкој а више информација можете пронаћи на званичном сајту манастира:
http://www.manastirstudenica.rs/
Контакт телефон: 064 64 67 492
Време када смо ми посетили овај манастир: октобар 2018. г.
Како смо ми ишли до манастира Студеница:
Ауто-путем Београд – Крагујевац, искључили смо се код Баточине и наставили путем ка Крагујевцу а затим ка Краљеву, пратећи путоказ за манастир Жичу а након посете Жичи, пратили смо путоказе за Студеницу. Када се скрене са главног пута десно ка Студеници, има неких 12ак километара пута са кривинама који води до ове светиње.
Околина – До сада никада нисмо ишли у овај део Србије па нам је крај прилично непознат. Жича је, наравно близу, а приметили смо да уз сам пут има доста остатака старијих утврђења, између осталог и познато средњовековно утврђење Маглич..
