Манастир Ралетинац
Иако је време било веома сунчано и пријатно топло, нарочито за новембар месец, дах јесени осећао се у ваздуху. Мирис опалог лишћа и дрва спремних за огрев, опијао нас је кроз отворене прозоре. Асфалта има таман толико да прође један аутомобил а ако у сусрет долази други, неопходно је пронаћи место да се мало склоните са пута, што није увек могуће. Та вијугава путања водила нас је кроз још лепше шумадијске пределе, које до сада нисмо упознали.
Пратећи путању преко GPS-а, ушли смо у једно село и колским путем убрзо дошли на још једну раскрсницу, без путоказа… Куче је залајало а љубазна девојка је изашла из куће да нас упути ка манастиру. Вратили смо се на асфалтирани пут и пратећи упутства убрзо смо наишли на велике и јасне путоказе за манастире Ралетинац, Саринац (са леве стране) и Денковац (са десне стране раскрснице). По ко зна који пут уверили смо се у људску доброту, љубазност и спремност да помогну. Скренули смо лево. Пут је водио до манастира Саринац али смо се прво упутили у Ралетинац који је одатле удаљен 1,6 километара, лепим неасфалтираним путем кроз густу шуму. Помислили смо да би било дивно шетати овуда по летњем сунцу. Река Дуленка, сада речица, због мало кишних дана, мирно је текла са наше леве стране. Необична боја манастирских зидова измамила је одмах осмех – комбинација нежно ружичасте и боје кајсије – као нежни пудер 🙂 Љубазна монахиња нам је отворила цркву. Помолили смо се уживајући у осунчаној маленој цркви са необично лепим предворјем које је било од цигле и украшеног стакла. Са десне стране налази се гроб Свете Ралетине (Рале) на ком се налази њена икона – клекнули смо да целивамо гробно место и икону и остали смо запањени њеном лепотом! Прелепе плаве очи, нежност, доброта.. Анђеоски лепа, зрачила је са иконе. Нисам могла очи да одвојим. Као хипнотисана, клечала сам и молила Свету Ралу за све добро и за друге и за нас. Небо из њених очију осветљавало је још интензивније, већ сунцем обасјану цркву. Још нисмо ни изашли из цркве а већ сам желела да поново дођемо.
Добра монахиња увела нас је у трпезарију где смо уграбили мало њеног времена уз пријатан разговор. Причала нам је о оцу Гаврилу, схи-архимандриту, који је ту боравио прво као игуман, док је то био мушки манастир а затим је остао у том манастиру као духовник, онда када је манастир постао женски. Упокојио се 1995. године и сахрањен је уз цркву. Уз његове молитве многа исцељења су се дешавала на гробу Св. Ралетине. Ако смо добро схватили, дешавају се и данас. Сада је у манастиру други духовник, такође веома поштован од народа. Литургија је недељом у 08,00 сати. Надамо се да ће дати Бог да одемо пре зиме и јесењих киша а онда опет на пролеће и тако још пуно година 🙂
Упутила нас је затим на чесму Св. Петра, Св. Павла и Св. Николе која се налази прекопута манастира. Рекла нам је да је то света вода, да обавезно узмемо. – Долазе људи из многих градова са великим балонима, па кад попију, опет дођу… И ми смо наточили флашу, умивали се леденом водом. До саме чесме може се преко реке Дуленке. Ако је сушно доба, као сада кад смо ми били, могуће је прегазити реку преко камења али је изграђена и мала пасарела преко Дуленке како би народ могао да приђе чесми и кад река набуја.
Неочекивано, и овде смо се у разговору задржали па је време изузетно брзо протекло. Са жељом да се што пре вратимо, отишли смо пут манастира Саринац.
Не зна се тачно када је настао манастир. По предању, највероватније после Косовског боја, претпоставља се да је ктиторка једна од три сестре – Рала, односно Св. Ралетина, која је била властелинка и чији је отац пострадао у Косовском боју, те су три сестре Рала, Сара и Дена, подигле свака по један манастир који по њима и носе називе: Ралетинац, Саринац и Денковац. Овај храм, у манастиру Ралетинац, посвећен је Светим апостолима Петру и Павлу и припада Епархији шумадијској а више информација можете пронаћи на званичном сајту Епархије шумадијске:
http://www.eparhija-sumadijska.org.rs
Контакт телефон: 034 574 200, 064 3093 674
Време када смо ми посетили овај манастир: новембар 2018. г.
Како смо ми ишли до манастира Ралетинац:
Ауто-путем Београд – Крагујевац, искључили смо се на искључењу Баточина. Затим смо пратили скретање за Јагодину ка Доњој Сабанти, затим ка селу Велике Пчелице.
Околина – у околини манастира Ралетинац су и манастири Денковац (кога овог пута нисмо стигли да посетимо), манастир Саринац али и живописна села Дулене, Велике Пчелице…
