Манастир Суково
Посета манастиру Суково део је нашег похода на дивну, огромну Стару планину.. Како ли сам само могла да помислим да лепоте толико велике и богате планине можемо да обиђемо за та три дана.. Унапред се радујемо пролећу па, ако Бог да, да поново будемо гости дивних, већ поменутих људи (у опису манастира Темска), породице Ћирић из Балта Бериловца. Ово није реклама, томе није намењен овај сајт. Али јесте информација за оне који желе да за пристојну цену имају чист, уредан, ушушкан смештај уз изванредно богату и разноврсну кухињу домаће, непрскане хране (осети се разлика у укусу, мирису а и мој осетљив желудац није имао никаквих тегоба чак ни када сам га почастила јутарњим белмужем…) а нарочито смо срећни због постојања таквих људи као што је та породица. Нису нападно и усиљено љубазни, изузетно су природни, срдачни, топли. Увек ме је чудила реченица неких домаћина из српских домаћинстава када кажу „Дошли су нам гости, отишли су пријатељи“ – никако нисмо могли да се сложимо са том изјавом, можда зато што смо муж и ја помало асоцијални. Породицу Ћирић не сматрамо баш пријатељима, познајемо их тек два и по дана али јесу нам веома драги.
Тог другог дана прво смо обишли пиротску пијацу и такође упознали неке фине, пристојне људе, широког осмеха и руке, потпуна супротност вицевима. Били смо изненађени искреношћу продаваца са тезги, пролазника.. Пре него што смо кренули из Београда, контактирали смо туристичку организацију Пирота да питамо где можемо да купимо прави пиротски качкаваљ и пеглану кобасицу, симболе овога града, између осталих… Распитујући се код људи које смо сретали, да бисмо нашли продавницу Млекарске пиротске школе, сви су нам давали исте информације као у ТО. За старопланински кромпир су нам рекли да је веома сладак и непрскан.
Из Пирота смо кренули пут манастира Суково и Поганово, који се налазе на истом путу, удаљени неких 15ак километара један од другог. Изненадила нас је огромна група туриста из Бугарске, долазили су и колима и аутобусима.
Чим смо ушли у двориште манастира Суково прво смо приметили велико дрво, са конаком испред кога је огромно стабло са још већом крошњом, чија бујност у октобру није могла да дође до изражаја. Са леве стране цркве, угледали смо старинску кућу, у којој је смештена манастирска продавница са веома богатим асортиманом.
Поучени ранијим искуством да прво треба да уђемо у продавницу, јер ту најчешће добијемо информације о самом манастиру, историји, занимљивостима, шта све можемо видети у цркви, тако смо учинили и овога пута. Иако је била гужва, два монаха су вредно и предано смањивали гужву, одговарајући смирено на постављена питања. Домаћи сапуни, вина, књиге, иконе, тамјан разних врста, мед, слатка, сокови и невероватна ракија „траварица“ која садржи 26 различитих лековитих трава, која помаже код проблема органа за варење, јача и крепи… Добили смо и савет монаха да обавезно направимо породично стабло и да увек пишемо имена за читање молитви за упокојене за све своје претке, бар до прадеда и прабака.
Кренули смо у прелепу цркву која је имала полукружни зид и са бочне стране цркве, нажалост, не знамо како се то правилно назива. Ипак, то нам није сметало да уживамо у лепоти 🙂 На једном бочном зиду цркве налазе се малена врата, мислим да су висине око 1,5м а испред, поред једног бора, урађено је постоље за велико васкршње црвено јаје, са векном хлеба. И то је све од камена. Када смо ушли у цркву, изненадила нас је њена величина и лепота иконостаса у позлаћеном дуборезу.
Код већине манастира у којима су очуване фреске, иконе се налазе на столовима са бочних страна цркве. Иако стручњаци сматрају да у нашим манастирима постоје и лепше фреске, а знамо да сигурно постоје и старије, живопис овог манастира је на нас оставио веома пријатан утисак. Потпуно аматерским очима, отвореног срца упијали смо благу мистичност којом је овај манастир обавијен, што због предања о настанку, што због саме унутрашњости манастира, нарочито због необичних фресака. Видели смо фреску Богородице са крилима, што је јединствено у православљу, како су нам објаснили. Такође, ту се налазила и фреска Светог Христифора са, неки кажу псећом, неки други кажу, са магарећом главом. Занимљиво предање о овом свецу испричаћемо у причи о посети манастиру Светог Христифора у Мислођину у који ћемо отићи првом приликом, ако Бог да.
Већ по ко зна који пут, поновићу да ми увек фале речи да опишем осећања која нам се некада јаве у души приликом посете светињама а мислила сам за себе да сам маштовита 🙁 Овај манастир је у нама пробудио чудновату комбинацију свечаности, поноса, тајновитости, уточишта, радости… Целивали смо редом иконе и на самом крају низа наишли на икону Светог Романа. Веома смо се изненадили јер је нисмо срели на много места. Манастир Светог Романа смо посетили много пута, то нам је увек као повратак кући. Некако сам сигурна да ми је Свети Роман пуно помогао око анксиозности. И ова икона нас је обрадовала својом необичном посебношћу…
Кренули смо даље, својим путем, плашећи се да ћемо изгубити овај тренутак у времену ако посетимо другу светињу. Манастир Суково направио је посебно место у некој срчаној преткомори 🙂 И касније, на путу ка Београду и данима касније, осећали смо се заштићено, обргљени небеским крилима Богомајке наше.
Манастир је на темељима веома старе грађевине, још из четвртог века а грађен је средином 19.ог века са храмом који је посвећен Успењу Пресвете Богородице и припада Епархији нишкој а више информација можете пронаћи на званичном сајту овог манастира:
https://manastirsukovo.eparhijaniska.rs/
Контакт телефон: 010 373 180
Време када смо ми посетили овај манастир: октобар 2018. г.
Како смо ми ишли до манастира Суково:
Пошто је ово било тродневно путовање из Београда до Старе планине и Пирота, са околином, до манастира Суково кренули смо из села Балта Бериловац, ка Пироту а онда од Пирота, пратећи путоказе, на неких 18 километара удаљености, са леве стране, сместио се манастир Суково, на путу ка манастиру Поганово (манастир Светог Јована Богослова) и даље ка Звоначкој бањи.
Околина – овај текст ћемо оставити исти као и код описа манастира Темска и Поганово јер нисмо стигли све да видимо, само део ове чаробне планине која скрива више величанствених водопада чија лепота вероватно долази до изражаја највише у пролеће, голе и шумовите обронке, манастире (Темска, Суково, Поганово, Височка Ржана…), Пирот са својом богатом историјом и старом тврђавом Момчилов град, Завојско језеро, Звоначку бању, кањон реке Јерме..
