Манастир Јовања (код Ваљева)
Давнашња жеља нам је била да посетимо сва четири манастира која су у близини Ваљева: Ћелије, Лелић, Јовању и Пустињу. Али никако. Кратко је време. И, када у једном дану обиђемо три манастира, то је баш максимум утисака такве врсте који могу да стану у наше, не тако широке, душе 🙂
Волимо да посетимо и музеје, пећине, историјска места и споменике, реке, језера, све знаменитости неког места али овај сајт није томе посвећен, зато само понекад поменемо нешто од тога, у делу „околина“.
У Јовању смо дошли и због тога што је ту храм који је посвећен Светом Јовану Крститељу (моја девојачка слава). Дан је био кишовит и све време пута пратио нас је јак пљусак али се, док смо дошли до манастира, разведрило и ми по сунцу уђосмо у зелено двориште. На самом улазу дочекао нас је раздраган цвркут птица, мало непознат за ово поднебље – пуно разнобојних папагаја пожелело нам је добродошлицу :).
Ово је један од оних манастира који на нас оставља јак утисак. Малена црква, поплочана, са дуплим дрвеним вратима и кровом чији је првобитан део покривен шиндром, изазива спокој и топлину у души. Са десне стране дворишта, цвећем украшен конак и просторије а мало дубље у дворишту дивно озидана чесма са извор-водом. У једном кутку је и дрвени звоник. Двориште красе четинари али и липе, старије од сто година чију снагу и благост можете да осетите већ само погледом.
Ушли смо у цркву, помолили се а онда угледали дивну икону Богородице Неневеснаје (Неневесная) – меко се изговара на руском језику – често смо слушали и певушили песму „Радуј се Невесто Неневеснаја“ а нама, вероватно и многима (има скоро шест милиона прегледа (слушања)), најлепша је верзија ове песме појање монаха из манастира Валаам, чини нам се као да небески хор пева – https://www.youtube.com/watch?v=C7vvPXz-Qes
У цркви се налази и ковчежић (ћивот) у коме се некада налазио део руке Св. Јована Крститеља. Сигурни смо да благодат, нестанком ових моштију, није ускраћена сваком ко се из срца помоли.
У манастирску продавницу увела нас је љубазна, старија али веома лепа и мила госпођа, пустивши нас да натенане разгледамо иконе, књиге, бројанице… Такође, изузетно пријатан игуман показао нам је разне иконе донете из Русије а нама се посебно допала икона Мајке Божије „Умиљеније“ пред којом се молио и упокојио Свети Серафим Саровски. Мало смо поразговарали и, уз теглу њиховог меда, понели у срцу топлину тих дивних људи. И, скоро увек, па тако и овог пута, останемо запањени пред људскошћу и једноставношћу којом ти људи зраче, пред њиховом добротом и смиреношћу којом и нас обухвате па тај осећај понесемо кући, покушавајући да га што дуже задржимо у души и да нам га не развеју тако брзо, свакодневне стресне ситуације и неки други, (не)људи, којима смо често, нажалост, окружени.
Хвала Богу што још постоји много више добрих људи али су скривени, неупадљиви, ненаметљиви па је потребно мало труда да их сретнемо 🙂
Манастир је највероватније из XIII века, са црквом која је посвећена Светом Јовану Крститељу и припада Епархији ваљевској, више информација можете пронаћи на званичном сајту Епархије ваљевске:
Контакт телефон: 014 353 2335
Време када смо ми посетили овај манастир: септембар 2018. г.
Како смо ми ишли до манастира Јовања:
Из правца Београда ишли смо ка Ваљеву Ибарском магистралом. После неких 70ак километара, са десне стране је скретање за Ваљево, испред ОМВ пумпе. Неких 20км равног пута води у град из кога су путокази веома јасни и пратећи их, кад изађете из Ваљева, још неких 6-7 километара, стижете до малог путоказа са скретањем у лево – за манастир. Узбрдо, опет узаним путем 🙂 после неких 200 метара стиже се на паркинг испред манастира.
Околина – у околини Ваљева су и манастири: Ћелије, Лелић али и манастир Пустиња, који је неких 20ак километара од манастира Јовања. У близини је и река Градац са излетиштима а, ако имате времена, лепо је проћи или свратити у околна ваљевска села која су заиста прелепа. Ми смо обишли неколико и нисмо веровали да се таква лепота скрива на само пар километара од главног пута. Овога пута били смо у Ђурђевцу, код Диваца, упознали невероватно добре, гостољубиве и пријатне домаћине – вредну и скромну породицу Тешановић за које имамо само и много речи хвале 🙂
